Ostavka – novi blog koji će možda postati veliki
July 2, 2010 13 Comments
Meni se opasno sve smučilo. Verujem da je i mnogima od vas, pa sam s toga na Šaputalicinu ideju i napravila ovaj blog. Glas jednog prosečnog blogera je možda mali, ali ako se udružimo, pa onako k’o što umemo počnemo da lajemo i režimo, valjda će nas neko i čuti. Nikada se ne zna šta može da pokrene lavinu, a kada se pokrene nema šanse da je bilo šta zaustavi. Piči do svog cilja, dok sve ispred sebe ne raznese.
Blog se zove Ostavka, a trenutni podnaslov je Zahtev za ostavku ministra Tomice Milosavljevića, namerno sam to uradila, jer smatram da posle ovog imamo još dosta posla. Jedan po jedan, pa redom. Samo ćemo naslov da menjamo, da dodajemo sadržaj i da uredimo blog onako kako valja. Čuće se.
Za sada sam poziv na saradnju poslala nekim našim poznatim lajavim blogerima 
u nadi da će se odazvati, a svi oni koji imaju šta da kažu i koji su spremni da prestanu da trpe i ćute će svakako naći mesto na ovom blogu. Otvoren je za sve one kojima se smučilo. Pokrenimo više tu lavinu.
Dodaću ovde blog unos od juče, da se zna za početak o čemu se radi. Odlična ideja. Odradiću noćas peticiju, hvala Kojadinoviću na pomoći. A i tebi na bogu.
Krećemo u akciju.
Ja sam uvek ZA, računajte na nas rogate.
Ја сам за… доста је било да нас воде “паметни” људи
Zamolila bih sve koji su za, da potpišu peticiju, http://ostavka.wordpress.com/2010/07/03/peticija-za-smenu-ministra-zdravlja-u-vladi-republike-srbije-tomice-milosavljevica/
Pingback: Novi blog koji će možda postati veliki - OSTAVKA | Charolija
Secate li se ovog slucaja, direktorka doma zdravlja je morala da podnese ostavku;
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:241516-Ministarstvo-zdravlja-Ozbiljni-propusti
Podatke necu ostavljati jer se plasim zloupotrebe mog maticnog broja, upozorenje od brata koji zna sta prica.
Zelena u pravu si za zloupotrebu matičnog broja, tako su meni jednom ukrali mat. broj i iskoristili ga za neku stranku, a ja pojma nisam imala. Broj su ukrali iz zavoda za zapošljavanje, tako da ako hoće mogu da rade šta god hoće i nikom ništa. Kreditne i ostale kartice nemam, tako da mi je baš svejedno. I onako se u ovoj zemlji ne osećam kao čovek.
Pingback: OnLine inicijativa i sakupljanje potpisa za smenu Tomice Milosavljevica | Walter.rs
Ja sam potpisao peticiju i u potpunosti podrzavam ovu inicijativu.
Maticni broj moze da se sazna na milion nacina tako da apsolutno nemam nikakvih bojazni da ce to da se desi ostavljanjem svojih podataka na ovoj peticiji.
Pingback: Poštovana gospodo blogeri i svi ostali koji svraćate kod mene | Charolija
Smrdibube ili Srbija
Kada smo početkom 2006. na konferenciji za novinare u Medija centru pokušali da otvorimo oči srbijanskoj javnosti šta se krije iza šifre „G-17 +“ nismo sumnjali u moć protivnika. Za sobom smo imali pune tri godine protraćenog vremena u naporima da pokrenemo fabriku lekova zasnovanu na znanju i inovativnosti kao kapitalnim resursima, a od trenutka zakazivanja konferencije do njenog održavanja kaznena ekspedicija Ministarstva zdravlja prognala je (na Božić, grešna im duša!) naše proizvode, najpre iz Kliničkog centra Srbije, a zatim iz svih veledrogerija. Da se uvozni ne postide zbog cena (po pravilu tri-četiri puta većih), a – što da ne – i zbog kvaliteta (na primer, prognan je naš lokalni anestetik u spreju sa propelentom u korist tehnološki jednostavnijeg sa mikropumpom – naravno, iz uvoza).
Nisu nas uplašili („do not be afraid“ je srušilo totalitarizam u Istočnoj Evropi), pa smo bili u prilici (bez obzira što je Medija centar našu konferenciju „poklopio“ znatno većom, o gej i lezbejskim pravima u Srbiji, a sve u ime „slobode“ informisanja) da pokažemo kako je jedini politički proces koji se odvijao paralelno sa pripremama za ubistvo Zorana Đinđića bilo prerastanje nevladine organizacije sa šifrovanim imenom u istoimenu političku stranku. I da tokom te metamorfoze iz gusenice nije nastala leptirica već smrdibuba. A smrdibube – kao što je poznato – ne samo da smrde već i zuje. To čine i sada, valjda da se sa smrada skrene pažnja. Da se ne vidi kako njihovom zaslugom na političkoj klackalici preovladava razbojnički interes za koji u javnosti postoje eufemizmi „tajkunski“ i „oligarhijski“. Da zujanjem prikriju smrad nedostojne manjine koja bi da vlada i otima, baš kao u zdravstvu. Tada smo predložili novinarima da se raspitaju zašto je Direktorka fonda zdravstvenog osiguranja dobila nagradu Privredne komore Beograda kada – po definiciji – nema nikakve veze sa privredom. I da se raspitaju zašto je, sa Ministrom zdravlja, to proslavila u tajkunskom brlogu u Šekspirovoj. Sukob interesa dr Borojevića i mnogih drugih koji ga naplaćuju, a još nisu uhapšeni, periferna je posledica institucionalizovanog razbojništva. Ili, ako hoćete drugačije, unutrašnje okupacije Srbije.
Kakve ostavke! Zatvor i oduzimanje imovine! Zdravstvom upravlja organizovana kriminalna grupa! Ako nas nije izludeo njihov smrad, izludeće nas njihovo zujanje – lastavica (poput gospođa Jovanović, Barać i sličnih) još uvek ima malo, a smrdibube se spremaju na novu prevaru – u interesu kriminalizovane manjine žrtva će, ovoga puta, biti i ideja decentralizacije. Zato, štipaljke na nos, vatu u uši, mlatilice u ruke!
Smrdibube ili Srbija!
U Leskovcu, jula 2010.
Ivica Savić
DCA-laboratorije
Pingback: Tomice, za sve je kriv fudbal « E x p e r i m e n t