Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Detozin

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica
ili: Evropske Vrednosti i Stoka-bez-repa  – Detozin

Srbi ponekad imaju ozbiljnih problema sa kulturom. Grižu savesti (ili kompleks) najčešće pokušavaju da smire nategnutim izgovorima o 500 godina pod Turcima, ili 50 pod komunistima… Ipak, pre će biti da je PRAVI RAZLOG onih par hiljada godina pod sopstvenom “elitom”.

Kultura na koju trenutno mislim je od one vrste kao kad slučajno kinete u društvu, pa kažete “izvinjavam se”. Svi znaju da niste namerno, ali eto – takav je red. Ili ako vaše dete u gostima kaže ili učini nešto neprikladno – vaša dužnost je da se izvinete domaćinima. Svi znaju da vi to nikako (ili bar na racionalan način) niste mogli sprečiti – ali baš zato su i izmišljeni mehanizmi kojima vi simbolično prihvatate odgovornost (izvinjenje). Na taj način daje se simbolična kompenzacija svima koji bi se eventualno mogli osećati povredjenim…

Ovaj kulturni obrazac je naročito značajan u slučajevima kada ne postoji direktna zakonska ili druga odgovornost – tj ona koju je moguće sankcionisati. Ovakvo dobrovoljno prihvatanje odgovornosti za stvari koje su van našeg direktnog uticaja je važan ugaoni kamen civilizovanog – tj kulturnog ophodjenja medju ljudima. I ne samo to – ako na primer vaša krava udje u tudji kupus, po zakonu ste odgovorni da nadoknadite štetu, ali ako ZAISTA želite normalne komšijske odnose – dužni ste da se IZVINETE, i da tu štetu nadoknadite dobrovoljno i u iznosu koji komšija sam odredi. Ovakav gest stavlja znak jednakosti izmedju pravičnosti i pristojnosti, i podjednako obavezuje obe strane da se ponašaju uz maksimalno medjusobno uvažavanje.

Drugim rečima: kultura = pristojnost = pravičnost = odgovornost…

Poljoprivrednik, zanatlija, domaćica, ili jednostavno: običan čovek – ovu lekciju dobija od svojih roditelja – vaspitanjem. Ono što ozbiljno ugrožava našu kulturu je da se ova vrsta vaspitanja “topi” napredovanjem u društvenoj hijerarhiji, i da (jednostavnije rečeno): što smo moćniji – sve smo nevaspitaniji i nemoralniji. Naš narod ima izreku: “Daj nekom vlast – da vidiš kakvo je djubre!” (citirao sam po sećanju, pa mi se možda malo omaklo)…

Da li to ima veze sa nerazvijenošću institucija, (ili obrnuto: institucije ostaju nedostižan ideal zbog lošeg “genetskog materijala”) – ili je naprosto politika na Balkanu toliko prljav posao da je sposobna da apsorbuje neograničenu količinu vrline i idealizma (i pretvori ih u govna) – zapravo nije ni važno… Važno je samo da to prihvatimo kao KONSTANTNU I NEOSPORNU ČINJENICU.

Dobro, i šta onda? Ako su svi isti – i vlast, i opozicija (čim postane vlast), i nevladin sektor (čim participira na bilo koji način, makar i u podeli “mrvica”)? Šta ako smo i MI SAMI obeleženi tom nekom “sistemskom greškom” u našem shvatanju kulture, po kome su pristojnost i uvažavanje drugih BALAST – ako ste bilo šta “više” od običnog gradjanina?

Šta nam je činiti – i kako iz tog začaranog kruga?

Jednostavno: što bi Embrouz Birs rekao – čak i korumpirani političari će na kratko izvući ruke iz državne kase, i aplaudirati svakome ko im ponudi PRIVID da je cela ta prljava rabota jedina alternativa anarhiji, nasilju, grabežu i pljački. Ma kako to bizarno zvučalo ali MI OBIČNI LJUDI smo ključni element u toj farsi. Bez nas – nema ni cirkusa! Zato – ako nekim čudom uspemo da izbegnemo manipulaciju, i da profilišemo mišljenje koje “bezobrazne aktere” vodi u političku smrt (zajedno sa brojnim partijsko-koalicionim kolegama) – uspećemo da upravljamo sistemom na sličan način na koji se upravlja stokom.

Potpuno je iluzorno apelovati na svest, ili se zalagati za nekakve komplikovane proceduralne mere, ili dodatno komplikovanje i/ili izmenu sistema. Ne treba nam ništa tako sofisticirano. Treba samo da se prilagodimo njihovom kulturnom nivou, društvenoj odgovornosti, i socijalnoj inteligenciji.

Treba ih bičevati!

Naravno, ne moramo da ih sve bičujemo non-stop. To bi bilo suviše naporno, a verovatno i kontra-produktivno. Dovoljno je samo da s vremena na vreme opletemo ono govedo koje se malo izdvoji iz mase. Drugi će samo uvući rogove, i nastaviti da kaskaju (srećni što nisu predmet našeg interesovanja). Pri tome je važno da se uzme u obzir činjenica da stoka može da podnese mnogo više batinanja, i da ono što bi za obične pristojne ljude bilo fatalno – njima je tek lagano golicanje.

Možda vam ovo poredjenje izgleda suviše brutalno, ali mislim da vrlo plastično opisuje jedini efikasan mehanizam koji stoji na raspolaganju nezavisnoj gradjanskoj javnosti u sukobu sa korumpiranim političkim sistemom.. Sistem je “sistemski” korumpiran zato što se kroz njega realizuju brojni grupni i pojedinačni interesi, a sama glasačka mašina (tj. gradjani) su uglavnom puki predmet manipulacije. Zato je strateški interes političke oligarhije da drži ključne medije pod direktnom kontrolom, i da preko njih pokušava da oblikuje javnost. Sa druge strane – interes gradjana je da se toj manipulaciji odupru – i da “medijskoj mašineriji” nametnu teme koje treba da “bičuju stoku” i uvode ih u kakav-takav red.

Na našu sreću – sa razvojem novih tehnologija javnost ima realnu šansu da se odupre manipulaciji. Pre svega zato što su interesi u društvu vrlo disperzivni, pa je lako naći privremene saveznike koji će pomoći da se neka tema nametne (vodjeni sopstvenim grupnim interesima). Ipak, nezavisni gradjani su oni koji moraju stvoriti kritičnu masu, i isključivo oni mogu dati TEMI potrebnu energiju da bi nas dovela do nekog opipljivog rezultata…

Sve ovo je naravno moje vidjenje u vezi peticije za ostavku ministra Tomice Milosavljevića, i blogerske akcije u vezi toga. (sve detalje u vezi akcije možete pronaći ovde , ovde i ovde). Ne želim da komentarišem konkretnu situaciju u zdravstvu, skandale, još skandala, i druge razloge za ovaj zahtev, ali imam jedno načelno pitanje:

Ministar i njegove partijske kolege na reveru nose zastavu Evropske Unije. Predpostavljam da je moguće tumačenje ovog gesta u javnom deklarisanju prvrženosti Evropskim civilizacijskim vrednostima. U bilo kojoj Evropskoj državi ministar bi odavno podneo ostavku, dobrovoljno ili pod pritiskom (da nebi urušio ugled partije čiji je član). Znači – ovo prvo tumačenje otpada!

Šta je onda drugi mogući smisao te značke? Možda to znači da se oni zalažu za interese UNIJE (a protiv sopstvenih gradjana)? Da su za njihov račun i u njihovom interesu “reformisali” naš bankarski sistem, sproveli katastrofalnu “privatizaciju”, otvorili tržište za nelojalnu konkurenciju, oborili cenu radne snage (i svega ostalog), prodali u bescenje sve prirodne resurse (od vode i poljoprivrednog zemljišta – do neba i frekvencija)? I da po istom obrascu “reformišu” i zdravstveni sistem?

Ako ministar ipak podnese ostavku – rado ću prihvati prvo tumačenje.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: