Peticija za ostavku Tomice Milosavljevica – Ivana

Peticija za ostavku Tomice Milosavljevica

Svi vi znate koliko ja volim zadravstvo u Srbiji. Neka od svojih divnih iskustava sam prenosila ovde.

Na žalost, većinu svog života sam primorana da budem u bliskom kontaktu sa medicinom. Iskustva imam oho-ho. Počevši od sitnih korupcija (ako se bilo koja korupcija može nazvati “sitnom“, baš zbog toga smo u stanju kakvom jesmom), do ogromnih propusta, afera, grešaka i na kraju zločina.

Ali ja sam, hvala Bogu, do sada, dobro prošla. Neki nisu. I mnogi neće. I to neće stati.

Zato su neki divni ljudi rešili da preduzmu nešto. Jer nepostojanje našeg glasa se čuje. Odjekuje u zemlji u kojoj ništa ne valja. Zato što ćutimo. Pa smo rešili da se ipak postojanje našeg glasa čuje. Svakog dana pišemo o svemu i svačemu, zašto se ne bi potrudili da bar nešto promenimo. Na kraju, krajeva, to je naša obaveza kao ljudskih bića.

O tome šta su ljudi pisali možete čitati na blogu ostavka

Facebook grupa postoji.

A peticiju možete potpisati ovde

Nema svrhe više ćutati. Biće nam samo gore i gore.

Advertisements

Očekivana izjava ministra zdravlja

Пацијенти лечени по стандардима

Министар здравља Томица Милосављевић изјавио је да у Институту за онкологију и радиологију нису даване прекомерне дозе цитостатика и да су пацијенти лечени у складу са свим међународним правилима.

Вандредном провером квалитета рада у Институту за онкологију и радиологију Србије, утврђено је да су се сви пацијенти лечили у складу са врстом болести, по прописаним дозама и по међународно прихваћеним протоколима и стандардима, изјавио је министар здравља Томица Милосављевић.

Милосављевић је новинарима рекао да су свим пацијентима цитостатици давани у складу са дијагнозама и у комбинацијама које су прописане и општеприхваћене.

Министар је навео да је ванредна провера, коју су спровели инспектори и експерти, обухватила и анализу историје болести од 2003. до 2010. године и да приликом те провере нису утврђене никакве непаравилности у раду.

“Примењивали су се протоколи у складу са правилима струке”, нагласио је Милосављевић, након уручивања стипендија за нове методе лечења.

Министарство здравља је наложило 1. јула ванредну инспекцију рада у Институту за онкологију после хапшења директора те установе Ненада Боројевића, његових сарадника, представника фармацеутских компанија и дистрибутера лекова под сумњом да су умешани у малверзације у вези са набавком цитостатика.

Министар је поручио грађанима да огроман број лекара у Србији ради свој посао савесно и коректно, уз оцену, да се једном пољуљано поверење у систем, тешко враћа.

Izvor RTS

A zašto da podnese ostavku?

U Japanu je, pre nekoliko godina, direktor tamošnje železnice izvršio samoubistvo jer je neki voz kasnio šest minuta. Ovdašnji čovek koji je navikao na haos, laži, prevare i neodgovornost  bi pomislio da je lud ali to se zove čast.

Izgleda da smo potpuno zaboravili šta to znači.

Da  ima časti gospodin ministar zdravlja, Tomica Milosavljević, bi dao ostavku. Pošto neće, moramo da je tražimo.

Poslednji put ostavka pomenutog ministra tražena je jer je išao u Nemačku na operaciju iako se ovde ljudi svakodnevno operišu od istog no on je procenio da njegova ministarska diskus hernija zaslužuje bolji tretman od sprskog. Time je samo pokazao šta misli o srpskom zdravstvu i srpskim lekarima.

Odbio je uz obrazloženje da –

–          će biti ministar onoliko koliko traje mandat koji su osvojili kao stranka koja je u koaliciji Za evropsku Srbiju osvojila poverenje građana i značajno doprinela da Boris Tadić bude predsednik Srbije

–           svoj posao doživljava kao svoju obavezu koju mora da obavlja onoliko dugo koliko mora

–          preda njim je mandat koji nije dobijen na poklon, nego je dobijen na parlamentarnim izborima, a izbori su najbolji način da se vlast menja, osim kad se u istorijskim okolnostima desi drugačije.

Zbog poslednjeg stravičnog slučaja koji neću da uvijam u oblande – trovanja pacijenata citostaticima, neke opozicione stranke su ponovo zatražile njegovu ostavku. Naravno, gospodin ministar je odbio uz obrazloženje da su zahtevi destruktivni i usmereni na to da se poremeti stabilnost Vlade jer će, jetle,  Vlada bez njega biti destabilizovana. Inače je stabilna.

Nisam član ni jedne vladajuće stranke a ni opozicione. Ja sam gradjanka zemlje Srbije i tražim ostavku ministra zdravlja jer je odgovoran za ono što se dešava uzdravstvu iako je izjavio: “Ja lično ne mogu kao ministar zdravlja da snosim odgovornost za nečije pojedinačne propuste. Svaka zdravstvena ustanova ima organe upravljanja i procedure su veoma jasne i precizne i predvidjaju pojedinačnu i kolektivnu institucionalnu odgovornost. (Izvor S media)

Gospodin ministar o resoru kojim ministruje govori – moje ministarstvo, moje bolnice, moji lekari. Ako su njegovi za njih mora biti odgovoran,  ne može da izjavi da on ne može da snosi odgovornost – mora da je snosi. Ko će je inače snositi? I za šta on snosi odgovornost ako ne za ono što se dešava u zdravstu? Za rupe na eurposkim putevima kojima smo zajahali u Evropu?

Zdravstvo je, po anketama a i po dokazima, pored sudstva, najkorumpiranija oblast srpskog društva.  Svaki put kad se otkrije, a otkriva se skoro svaki drugi dan, mito, toliko odomaćen na ovim prostorima, izaziva čuđenje, nevericu, sablažnjavanje, izraz lica ’’da se prekrstiš i levom i desnom’’ i dve-tri ustaljene rečenice tipa: da sam juče umro, ko bi rek’o, ma šta kažeš, ne mogu da verujem. Povodom toga ministar zdravlja je apelovao na narod da ne plaćaju dokotore za ono za šta već dobijaju platu, odnosno da ne podmićuju doktore već da ih prijavljuju u slučaju da im neko zatraži novac. Nigde nisam pročitala da apeluje na svoje kolege, svoje lekare, da se urazume i počnu časno da obavljaju svoj posao. To se javno ne izgovara a i nije lepo.

Zbog toga treba da podnese ostavku.

U kodeksu koji je pre tri godine napisao za zdravstvene radnike piše: ’’Nedopustivo je da zaposleni kritički ocenjuju rad zdravstvene ustanove i pretpostavljenih u bilo kojoj prilici, osim na internim službenim sastancima.’’ Prevod – nemoj da je neko zucnuo šta se radi po zdravstvenim ustanovama. Ovo ’’osim na internim službenim sastancima’’ znači nigde jer se obično ćuti da ne bi bilo proganjanja, anatemisanja i još koječega. Ili, ako dođe do fatalnih grešaka, a kao što znamo one se dešavaju, to ne sme ni pod razno da procuri u javnost. Problem sa ovakvom stvari je što se uvek nađe neko da nekome kaže u poverenju, pa ovaj nekom drugom i tako redom. Ne znam da li će posle odgovarati onaj ko je pogrešio ili nesavesno obavljao svoju dužnost, ili onaj ko o tome nije umeo da ćuti. A ako baš budu solidarni onda će na prijavu pacijenta nadležni za istragu naići na zid solidarnog ćutanja i počiniocu neće moći da se udje u trag. Odmah mogu da se pozovu na kodeks.

I zbog ovog pokušaja da sakrije šta se dešava u zdravstvenim ustanovama za koje se sada ne smatra odgovornim treba da podnese ostavku.

U tom istom kodeksu nepomenuo je da zdravstveni radnici ’’prema invalidima i osobama sa posebnim potrebama moraju da se odnose sa posebnom pažnjom, pod uslovom da to ne ugrožava interes drugih pacijenata.’’ I zbog ovoga treba da podnese ostavku jer smatra da se prema invalidima treba odnositi sa posebnom pažnjom a ne kao prema svim ostalim ljudima.

Povodom poslednjeg slučaja koji možete nazvati skandaloznim, monstruoznim, stravičnim, kako god da ga nazovete reč je mala, trovanja pacijenata citostaticima, gospodin ministar je izjavio da mu je nezamislivo, da su mu takve tvrdnje neverovatne i nezamislive, istovremeno optužujući medije zbog izveštavanja o hapšenju direktora Instituta za onkologiju i njegovih saradnika i govoreći da su prozivke da su pacijentima davane dvostruke i trostruke doze citostatika neodgovorne.

Gospodin ministar je već pokušao medijima da zapuši usta učeći ih kako da izveštavaju o skandalima u zdravstvu i verujem da mu ovo teško pada. Meni samo nije jasno odakle mu hrabrost i obraz da izjavi da je nešto neverovatno i nezamislivo jer u ovoj zemlji ne postoji ništa što ne može da se desi i ne može da se zamisli koliko god neprihvatljivo i monstruozno bilo kao ovo.

Karcinom nije grip, pacijenti umiru koliko god ih savesno lečili ali imaju pravo na savesno lečenje.  Ovo što se desilo a što će se u ovoj zemlji dokazivati godinama i godinama, zbog čega mediji bruje da će, ako se dokaže, okrivljeni ostati bez lekarskih licenci dok niko ne pominje da su to bili pokušaji ubistva sa predumišljajem iz najnižih pobuda ne sme da bude samo još jedno ‘’čudo za tri dana’’.

Ministar, onaj koji ne veruje u sve ono o čemu u ovoj zemlji i vrapci pevaju mora da da ostavku. Zato što ne veruje, ne zna, nije obavešten i jer se ne oseća odgovornim. Red je da dobije zamenu u nekome ko veruje, zna i ko je svestan toga šta nosi ministarsko mesto, ne samo privilegije već i dužnosti.

Da li će zbog toga da padne Vlada koja je trapava i koja se sapliće na svakom ćošku me ne ineresuje. I ako padne smatraćemo da je to kolateralna šteta njegovog neodgovorog ministrovanja za šta je odgovorna ta Vlada.

Dosta je narod u ovoj zemlji bio kolateralna šteta.

Dakle, ministre, kako rekoste – smatrajte da je ovo istorijska okolnost jednog vremena u koje ste se sramno upisali. Mislim ako već zahevate da se dese neke vanredne istorijske okolnosti u kojima biste mogli da se odreknete fotelje.

I ako niste obavešteni kao što niste ni o čemu, pitajte nekoga šta je čast.