Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Ivanizmi

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Ivanizmi

Svi vi znate koliko ja volim zadravstvo u Srbiji. Neka od svojih divnih iskustava sam prenosila ovde.

Na žalost, većinu svog života sam primorana da budem u bliskom kontaktu sa medicinom. Iskustva imam oho-ho. Počevši od sitnih korupcija (ako se bilo koja korupcija može nazvati “sitnom“, baš zbog toga smo u stanju kakvom jesmom), do ogromnih propusta, afera, grešaka i na kraju zločina.

Ali ja sam, hvala Bogu, do sada, dobro prošla. Neki nisu. I mnogi neće. I to neće stati.

Zato su neki divni ljudi rešili da preduzmu nešto. Jer nepostojanje našeg glasa se čuje. Odjekuje u zemlji u kojoj ništa ne valja. Zato što ćutimo. Pa smo rešili da se ipak postojanje našeg glasa čuje. Svakog dana pišemo o svemu i svačemu, zašto se ne bi potrudili da bar nešto promenimo. Na kraju, krajeva, to je naša obaveza kao ljudskih bića.

O tome šta su ljudi pisali možete čitati na blogu ostavka

Facebook grupa postoji.

A peticiju možete potpisati ovde

Nema svrhe više ćutati. Biće nam samo gore i gore.

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Exxx

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Exxx

Tomice, za sve je kriv fudbal

Ako se žene zanemare, makar i zbog fudbala, i stave u drugi plan, na neki određeni vremenski period, svašta može da se dogodi. Žene uvek treba da budu u prvom planu. Ne treba ih ispuštati iz vida. Mala nepažnja, neopreznost i gotovo. Biće belaja. Pogledajte, šta uradiše ove naše 3 blogerke, naše 3K odnosno KKK Blogerke (Kragujevac, Kraljevo i Kruševac). Mahlat, Čarolija i Šaputalica. Sva sreća što prvenstvo ne traje godinu dana inače ko zna šta bi njih tri sve napravile i izdejstvovale …

Šalu na stranu, ove tri, meni veoma drage, blogerke napisale su kamaru postova, otvorile namenski blog, pokrenule peticiju i apelovale na akciju samo sa jednim ciljem: Ostavka Ministra zdravlja Tomice Milosavljevića.

Da li će to uroditi plodom i da li će uspeti u svom poduhvatu? To više toliko ne zavisi od njih. One su uradile ono što je trebalo i ono što je u njihovoj moći. To sad zavisi od svih nas.

Sa druge strane, ako ceo ovaj pokušaj bude uspešan i dotični Ministar podnese ostavku ili bude smenjen, blog će dobiti jednu drugu dimenziju, postaće moćno političko sredstvo i politika će na velika vrata ući u blogosferu (čega se, iskreno rečeno, užasavam, plašim i gadim).

Iz tog razloga, hajde da uradimo jednu malu retrospektivu:

nekad smo se sa stisnutom pesnicom borili protiv tiranije i kriminala, za svoja prava i bolje sutra
danas u blogosferi, iz istih razloga, istupamo sa ispruženom šakom odnosno dlanom,

međutim, ispostavilo se da smo pesnicom dobili samo

I ova naša ispružena šaka lako može da postane isti takav šipak, ali, sa druge strane, može da bude i dobra šljaga, teška šamarčina, od koje će zujati glave onih koji upravljaju našim životima. Zato Vi dobro razmislite i odlučite da li ste za OSTAVKU ili ne.

Postavite sebi pitanje: Da li vam ovo stanje stvari odgovara ? Ako je odgovor NE onda ste vi ZA !!! A ako ste ZA, onda delujte!!!

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Amarilis

Tomice Milosavljeviću – SHAME ON YOU – A – Amarilis

Kakve veze ima učenje engleskog jezika i akcija za smenu ministra zdravlja u Vladi Republike Srbije Tomice Milosavljevića. Odmah da Vam kažem, velike. A pokušaću to i da Vam slikovito objasnim.

– Kao prvo, g.ministar Tomica se iz sve snage pravi Englez.

Šta to konkretno znači u srpskom jeziku praviti se Englez?
Stariji izraz. Iz vremena kad je bila aktuelna izreka “Pričaj srpski da te cijeli svijet razumije!” , pošto se Englezi tu nisu uklapali, tj. nisu razumjeli srpski, stvorila se izreka “pravi se Englez” za svakoga ko se pravi lud ili glumi da ništa ne razumije da bi izbjegao odgovornost.

Citat preuzet sa Vukajlije link .

Očigledno je da naš, dragi nam ministar baš ne uspeva da shvati i prihvati komunikaciju na maternjem nam srpskom jeziku, pa možda ne bi bilo loše da se prihvatimo masovnog učenja engleskog jezika, ne bi li nekako dobacili bar neku poruku do ušiju pomenute individue.

Za početak evo jedne:

A kako stvari stoje, na žalost, možda nije loše držati se i one stare dobre engleske poslovice:

An apple a day keeps the doctor away!

Pošto je učenje jezika proces, koji zahteva vreme, molim sve, koji ovo čitaju da se pridruže akciju za smenu ministra zdravlja i obavezno posete ova mesta:

Gnevni građani zemlje Srbije
Mahlat
Metla petkom-Shaputalica
poslednji skaut
charolija

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Retka Zverka

Zato što si odgovoran! Ostavka!  – Retka Zverka

Pridružujem se blogerskoj akciji koja ima za cilj da pokaže koliko nas ima koji hoćemo konačno da vidimo (da ne kažem da doživimo) da Tomica Milosavljević podnese ostavku na mesto (večitog) ministra zdravlja u raznim sazivima Vlade zemlje u kojoj živimo.

Da li je moguće da satiričan ugao gledanja postane stvarnost? – Tomica Milosavljević podneo ostavku koju je objavio magazin Pečat.

Charolija je napravila blog pod nazivom Gnevni građani zemlje Srbije, gde je pokrenuta peticija za smenu ministra zdravlja Tomice Milosavljevića.

Sve je počelo od članka “Blogerska akcija – metla petkom” koji je objavila Shaputalica. Blogeri koji su se do sada pridružili akciji su:

Mahlat – Hipokrate, prevrćeš li se u grobu? odnosno poziv koleginice Mahlat da svi mi koji delimo slično mišljenje u sredu 07. jula na svojim blogovima iznesemo da želimo da ministar zdravlja konačno podnese ostavku.

Walter – Peticija za smenu ministra Tomice Milosavljevica

Poslednji skaut – Ministre, idi vise, ako Boga znas!

O kontroli kojom ministar zdravlja pokušava da cenzuriše medije pisala je Bedno piskaralo – Kad lekari izdaju recepte za piskarala.

Takođe, Dragan Varagić je dao svoju ocenu u kojoj meri vidi prednosti i nedostatke ove akcije, obrađujući je u članku Da li blogeri mogu da pokrenu ostavku Ministra zdravlja Tomice Milosavljevića?

Svoj doprinos je dala i koleginica Amarilis – Tomice Milosavljevicu, SHAME ON YOU.

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Dj.Dule

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Dj.Dule

Pridružujem se peticiji za ostavku (ili smenu) ministra zdravlja Tomice Milosavljevića, koja potiče od Mahalat. Mislim da je odavno prekardašio, a i bio je red da uradimo nešto konkretno.

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – M Miljana

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – M Miljana

Ovo nije post u kome treba mnogo da kažem, reči nam nisu toliko potrebne koliko je potrebna zajednička akcija i istrajnost da postignemo da onaj koji smatra da nije odgovoran (je neodgovoran) za užasno stanje u zdravstvu mora u promenama da krene od sebe.

Peticija za smenu ministra Tomice Milosavljevica – Bedno Piskaralo

Peticija za smenu ministra Tomice Milosavljevica – Bedno Piskaralo

Sećate li se neko g drugo ministra zdravstva, osim Tomice? Ja, kroz maglu. Jedno je sigurno, profesionalno, on mi je jedini. Ministar. Od 2002, otkako obavljam posao piskarala (koji se još uz to rve s temama iz zdravstva) on je glavnokomandujući broda koji je u dubokom mulju, a tu će, izgleda još dugo ostati.

U skladu s kapitacijom, kojom je malo, malo pa pretio lekaraima (a koja znači da se svako plaća po učinku, po tome koliko je i kako radio) ne bi bilo loše, u svetlu Pecitije za ostavku ministra, malo razmotriti učinak prof. dr Tomice Milosavljevića, ali ne kao vrsnog gastroenterologa i interniste, već kao nosioca funkcije ministra zdravstva, reklo bi se jedne od najodgovornijih ministarskih fotelja. Kako mi profesionalna etika ne dozvoljava da dam lično viđenje stvari, kao što blog zapoveda (jer ipak je on moj resorni ministar), probaću da napišem novinarsko viđenje stvari:

Malo ko se seća da je „večiti“ ministar zdravlja, danas sinonim za partijskog čoveka koji ispunjava bez pogovora počitičke naloge i sluša sud samo svoje partije, na to mesto došao kao nestranačka ličnost! Tačnije, kao član ekspertske grupe G17, koja je tek kasnije metastazirala u političku partiju. Došao je na to mesto kao cenjeni gastroenterolog, uvažen među kolegama i osoba od integriteta.

Danas, skoro deceniju kasnije, dočekao je da s podjednakim žarom i opozicija (iz svojih razloga) kao i obična sirotinja blogerska raja (kojima je prekipilo) želi da mu ugleda leđa. O pacijentima, naročito onima koji se malo, malo, nađu usred neke afere, da i ne govorimo.

Svih ovih godina povukao je mnogo loših poteza, i neke dobre. Ali i jednim i drugim je zajedničko da nije hteo niti imao srca da se zamera lekarima. Promene su bile uglavnom kozmetičke, a najbolji od svega marketing u dnevno političke svrhe, ispunjen kampanjskim akcijama kratkog daha – ko se još seća kampanje o pravima pacijenta? Ili priča o silnim milionima uloženim u zgrade i opremu u zdravstvu Srbije kada na red za operaciju kuka i dalje dolazite 2012., pacijente šalju u Tursku da operišu srce pre nego što ih izda od čekanja, a zgradi Instituta za infektivne i tropske bolesti KCS na primer, nije urađena fasada od 1970.?

Silna strateška dokumenta su doneta, a da nije bilo javne rasprave kakav sistem nama uopšte treba? Sve vrvi od strategija i planova, koji nemaju na šta da se implementiraju, jer se ceo sistem drži na jednom šrafu, koji će fakat skoro da izleti iz zida. Nema još ni konsenzusa da li treba da se izjednače državno i privatno zdravstvo, iako su formalno izjednačeni, ni da li mogu lekari da rade u državnoj i privatnoj službi istovremeno, iako formalno ne mogu, mnogo je nepoznatih za tako veliki sistem kao što je tdravstvo.

Ruku na srce mnoge probleme Tomica je nasledio od prethodnika, jer se na upropašćavanju zdravstvenog sistema radilo predano godinama, a čini se da je najveći trag ostavio čuveni JUL –ovac Milovan Bojić. Ali, nema razlike, neki manje spretan ministar i manje politički potkovan čovek ne bi uradio mnogo više od Tomice, samo bi ostao u fotelji mnogo kraće.

Tomica Milosavljević, čini se, savršeno pliva u ovom mulju. Doduše, čak dva puta je dao ostavku, ali uvek iz pogrešnih, političkih razloga. A imao je mnogo drugih – najpre profesionalnih, pa komandnih, na kraju i moralnih. Ovako, izgleda kao da je ministar perpetum mobile koji neizmerno lako štanca aferu za aferom, koje se ubrzo pripišu nekom drugom ili – zaborave.

* Ko se još seća kampanje o pravima pacijenata? Nije ni čudo, trajala je mesec dana, a nekoliko postera koji obznjanjuju obespravljenom bolesnom čoveku da ima pravo na nešto ne menjaju – ništa ( već samom činjenicom da taj pacijent nema moć da natera lekara da uradi ono na šta pacijent ima pravo, a njemu ne pada na pamet da samoinicijativno menja lagodnu poziciju).

* Pacijentov advokat je „projekat“ za koji nije najjasnije šta je trebalo da donese, valjda revoluciju u glavama lekara, da ne prave iste greške? Potpuno pogrešno se osoba kojoj pacijent treba da se požali na tretman u zdravsvenoj ustanovi, smešta u samu tu ustanovu (najčešče je to neki već zaposleni pravnik iz ustanove). Koji če to kolega da podmeće nogu kolegi i da pokreće nekakve postupke, piše predstavke i izigrava brižnog drvenog advokata? Ljudi, sluđeni i uplašeni najčešće i ne pomisle da svoj jad mogu da dokumentuju. lekare, baš boli peta što je neko napisao prijavu protiv njih, jer znaju da neće odgovarati, a ministarstvo ima argument kojim će da maše – kako se samo mizeran procenat ludi žali. Genijalno, zar ne?

* Privatna praksa je izjednačena s državnom. Hajde, uđite u privatnu kliniku i pokažite zdravstvenu knjižicu? Neće moći, naravno. A piše da može. Što je ravno onome što piše da lekari moraju da se odluče hoće li da rade privatno ili državno. Ali nekako im se omaklo da to ne važi za profesore i docente – pa onda oni zbog kojih je takav propis i trebalo da bude donet, jer trče od privatne do državne klinike i usput svrate na fakultet, i dalje imaju privilegiju da primaju 3 plate, ne računajući „donacije“ od građana. Lekari u našem porodilištu dobri su mesečno oko 5.000 evra, rekla nam je bivša doktorka jednog beogradskog porodilišta – oko 100.000 plata s dežurstvima, oko 60.000 plazta s fakulteta, još toliko konstultacije u privatnoj klinici a ostalo pokupe od građana.

* Donacije su već umetnost za sebe. Pojava u našem narodu poznata kao čašćavanje, devetedestih je hipertofirala i dovedena do nivoa masovne zaraze i uništila već poljuljan smisao za pravedno i pošteno većine pripadnika medicinske struke. Većine, jer i oni koji se ne priklone opštem trendu ne samo uzimanja, već i bezočnog traženja novca za vađenje ciste, porođaj, operaciju na srcu, pa čak i avansno, ispadaju „glupi u društvu“ i naivne poštenjačine koje ne umeju da cene svoj rad i vanserijski talenat. zato ne čudi ogorčenost lekara i sestara kada je doktorka anestezilog u Narodnom frontu uhapšena zbog primanja mita.

Ne zato što su ogorčeni na takav postupak koleginice, već što je ona prvi ili drugi put uzela pare i
„pala“ a neki drugi maste brk i odolevaju. Korupcija u svim oblicima dovedena je do savršenstva, postala iskljičivi modus operandi dobrom delu lekara, a koliko pohlepa može da uzme neverovatne razmere govori i konkretan povod za zahtevanje odgovornosti Tomice Milosavljevića – afera u kojo je 10 lekara osumnjičeno da je od farmaceutskih kompanija primilo ukupno 10 miliona evra (koliko je to mogućih investicija u posrnulo zdravstvo) da bi koristilo što više citostatike namenjene lečenju malih onkoloških pacijenata. Koliko nisko mora da se padne za tako nešto?

* Ipak, da nije Tomica izmislio ni korupciju ni afere s citostaticima govori i ovaj isečak iz NIN-a 2001. godine

Do oktobra prošle godine direktor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu a na tom mestu još od 1983. godine, specijalizovani neuropsihijatar i radiolog dr Nikola Mitrović još jedan je od JUL-ovih funkcionera koji su u svojoj šaci držali srpsko zdravstvo. Pre deset godina bio je i republički ministar zdravlja.
Upućeni, inače, pričaju da su Nikola Mitrović i njegova supruga Labuda, takođe lekar, u veoma bliskim prijateljskim vezama sa dugogodišnjim vladajućim bračnim parom sa Dedinja, pogotovo njegovom lepšom polovinom. Takođe, „kumovao“ je i dolasku Milovana Bojića u Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
Iako važi za dobrog stručnjaka, Mitrović će u Institutu čiji je direktor bio ostati upamćen i kao čovek koji se svojski trudio da članstvo JUL-a omasovi kolegama lekarima, ali i po sumnjama da je umešan u niz malverzacija prilikom kupovine lekova za Institut – na primer, ukupna cena paketa citostatika kupljenih 1998. godine „nekako“ je uvećana za oko 350 000 maraka, zbog čega je i priveden u policiju.

Nastaviće se…

p.s.

Akcija nije ovde, već je krenul od Šaputave , preko Mahlat i Čarolije izrodilo se u peticiju i blog o peticiji za ostavku Tomice Milosavljevića. Više pročitajte na blogu Ostavka

Da li je blogerska zajednica dovoljno glasna da je ministri čuju, stave prst na čelo i zapitaju se da li je fer da misle da smo svi gluvi, glupi i ćoravi?

Ne bi bilo Tomici prvi put da čuje glas blogera. Čuo je Krugolinu – majku hrabrost . I tapšao po ramenu. I ništa više.

Akciji se za sada pridružili

Valter030

Detozin

Mahlat

Dzejn

Pedya

Varagić

Dezareo

Poslednji skaut

a kod Šaputalice, uputstvo za blog akciju

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Dezareo

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Dezareo

Ovaj blog počinjem sa hroničnim bolom u desnoj nozi a koji je posledica neke vrste uklještenja kičmenih živaca. Ja neću kao naš ministar zdravlja otići na operaciju diskus hernije i rešiti svoj problem u vezi leđa u nekoj od zemalja zapadne evrope već ću se prepustiti lokalnom iscelitelju koji će me osloboditi bolova metodom lečenja koja se prenosi u njegovoj porodici sa kolena na koleno.

Priključujem se akciji koju je za 07.07.2010. pokrenula drugarica blogerka Mahlat očigledno revoltirana bahatim ponašanjem ministra zdravlja i svim aferama koje prate njegov rad.

Ovo je link ka facebook grupi za davanje ostavke ministra zdravlja.

Evo i strane na kojoj se iznose podaci zašto ministar treba da podnese ostavku, strana je dobro argumentovana.

Blog post napisao dezareo

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Mara

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Mara

Za sam pocetak ucestvovanja i licnog doprinosa akciji: “ZAHTEV DA MINISTAR ZDRAVLJA TOMICA MILOSAVLJEVIC PODNESE OSTAVKU” navescu sledeci citat “Ministar Tomica Milosavljevic izjavio je kako su zahtevi pojedinih opozicionih stranaka da on podnese ostavku destruktivni
i da ministar zdravlja ne moze biti odgovoran za postupanje svakog pojedinca u zdravstvenom sistemu. “ – Izvor – RTS

Zelim biti odmah u startu JASNA. Ne interesuje me ni jedna stranka,bar kad je rec o ovoj akciji, ne zelim zato niko da moje ucesce u njoj, a ubedjena sam da tako svi blogeri misle, koriste za neka svoja stranacka prepucavanja. Imajte ovo na umu i nemojte ni u snu da pomislite na nasa pisanja u tom kontekstu. Ja sam samo jedan uvredjen, povredjen gradjanin, kome je danas, vise neko ikad, uskraceno ustavom zagarantovano pravo.

Da ne bih ja sad ovde razglabala da Vam postavim par pitanja, nakon kojih nadam se ako imalo imate obraza, morala, odgovornsti znacete sta Vam je ciniti.

Na zvanicnom sajtu Ministrarstva zdravlja postoji stranica Medjunarodni projekti: Aktuelni projekti. Na njoj lepo stoji da su u 2009. godini pocela tri velika projekta koja se finansiraju od strane EU. Jedan od njih je: Razvoj sluzbi hitne medicinske pomoci u Srbiji – 10.000.000 evra

Sad, ako do sada niste obavesteni i ne znate da Vas ja obavestim i kazem. Meni kao gradjaninu ove nase zemlje, gde ste Vi Ministar nije omogucena hitna medicinska pomoc. Mozda cete se zapitati zasto. E pa da znate. Ja imam 50 godina i ako mi ne daj Boze pozli u toku noci, pa ne zelim buditi i uznemiravati komsije moram ili bauljati peske kako znam i umem ili zvati taksi kako bih dosla do hitne pomoci ( za to naravno treba pronaci i pare), jer ja sam izgleda dosta se nazivela i zasto bi se trosile pare na benzin. Gospodine snadjite se, kazu mom suprugu.
Moram da Vam kazem da sam srcani bolesnik i da mi nije nimalo jednostavno preleteti nekih 3 km kad su mozda i minuti u pitanju. Kako cekam vec vise od mesec dana da konacno stignem na pregled kod kardiologa (samo mi sad ne mojte reci da ne znate da se na jedan specijalisticki pregled ceka toliko) cesto zavrsim u hitnoj pomoci. Ne retko je moj suprug u situaciji da lupa na zakljucana vrata i po desetak minuta iako je pre toga zvao telefonom i nakon konacnog otvaranja vrata zatekli bi bunovnog i “razdrljenog” doktora i unezverenu sestricu. Valda su mislili da sam odustala, da necu moci doci, ili, ma ko zna sta su mislili.

Radi postovanja mojih godina, radi uskracenog mi Ustavom zagarantovanog prava na lecenje zelim i apelujem na Vas da svojom ostavkom konacno preuzme odgovornost.

Novac za projekat je dobijen, promenilo se nista nije i sta sad mi treba da pomislimo? Da ih nije bilo dovoljno, da ne znate da se ne dolazi kod svih izbiljnih bolesnika na poziv?  Ovo nisu sporadicni slucajevi. Ljudima u godinama ne izlaze kola hitne pomoc i Vi to sigurno znate.

Sticajem okolnosti jedno vreme sam zivela na selu. E, dragi nas Ministre, tek tu je stanje alarmantno. Ne smete se ni slusajno razboleti osim dva puta nedeljno i to ne ni tada ako slucajno pada sneg ili ako je previse toplo, jer desi se da doktor, eto zaista, nije mogao po takvom vremenu doci.

Nemojte ni slucajno pomisliti da bi Ministarstvo trebalo odvojiti para za eventualni smestaj lekara koji bi zeleo ziveti i raditi na selu. U mnogim selima kuce se mogu kupiti za svega tri, cetiri hiljade evra, ali ne to nije potrebno, kao ni kola hitne pomoci, jer pa valda seljak moze da se snadje ili mislite izdrzljiv je on neka ceka ponedeljak pa lepo na autobus i ako stigne dobro, ako ne pa Boze moj.

Rekoh da sam zena vec u godinama, pa bih na zalost mogla mnogo toga nabrajati i postavljati Vam toliko pitanja da verujem da biste do kraja, iako imate ocigledno debeo obraz povrbeneli, ali ko bi sve to i citao. Zamorili bi se ljudi, odustali na pola kao i uvek i Vama bi tada laknulo. Medjutim dve stvari ne mogu preskociti jer ma ubila bih se odmah iz ovih stopa tada.

Prvo Vasa vec cuvena operacija. Ama covece, bila sam sest meseci nepokretna a problem sa kicnom imam vec vise od 10 godina. Cekala sam
par meseci da bih dosla do Kamenice a Vi, Vi, zar Vas nije sramota?

I za kraj ovog mog pisanja, ne nazalost i svih malverzacija koje se desavaju u Vasem ministarstvu ono najgore onkoloski pacijenti i to deca. Sta pobogu bilo ko normalan moze reci na sve ovo? Za ovo, ma hajde da ne kazem nista sem pomislite sta bi Japanac uradio na Vasem mestu.

Ako Vam ovo moje kratko pisanje nije dovoljno, ako zelite jos toga cuti kako bi iz svega ipak izabrali nesto sto bi bilo dovoljno da makar na tren pognete glavu samo kazite, taksativno cu Vam nabrojati brojne malverzacije, brojne korupcije i mita.

I da, da Vas pitam sta je sa onim cuvenim stanom u koji niko ne zalazi od kako su uhapseni lekari?

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Mahlat

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica – Mahlat

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević treba da podnese ostavku jer

– je zdravstvo jedno od najkorumpiranijih oblasti srpskog društva i jer ništa nije uradio da to spreči, ukine, sankcioniše, već je u kodeksu pisanom za zdravstvene radnike mito podelio na prihvatljiv i neprihvatljiv;

– je zdravstvo organizovao tako da lekari u toku godine moraju da skupe ‘’bodove’’ da bi zadržali licence dok za sebe nije odredio bodovnu stavku da bi se vodio kao lekar a naročito kao večiti ministar;

– lekari rade na normu kao da kopaju ugalj pa moraju da izbace odredjenu tonažu a ne leče ljude koji ne mogu da se razboljevaju na normu;

– ne možeš da uradiš analize od kojih je osnovna analiza krvi pošto lekari moraju da pravdaju ako slučajno pošalju na analizu krvi više pacijenata nego što je to po ‘’ukusu’’ ministra;

– što je napravio karambol sa izabranim lekarima pa možeš da umireš dok se tvoj izabrani lekar, koga si izabrao na ’’Arjačkinje, barjačkinje, koga ćete?’’ ne vrati sa odmora, ako baš vide da ispuštaš dušu pitaće nekog lekara hoće li da te primi pa ako je ovaj raspoložen ima šanse da pretkneš;

– postoje retke bolesti od kojih u Srbiji oboli jedan do dva pacijenta i lekovi za te bolesti nisu na pozitivnoj listi čak se ni bolest ne nalazi u šifarniku, večeras sam gledala vest o devojčici koja boluje od teškog i retkog oblika anemije od čega je prošle godine umro njen brat. Lekovi za nju koštaju preko 40 000 eura. O deci koja boluju od Batenove bolesti koja kod nas ‘’ne postoji’’, da ne govorim.

– je pokušao da kontroliše medije uputstvima novinarima kako da izveštavaju o tragičnoj situaciji u zdravstvu;

– je dizao lažnu uzbunu u vezi gripa H1N1 pokušavajući da nas ubedi da smo bolesni iako nismo i što je msrtnost od tog naduvanog gripa bila prevelika naročito medju trudnicama a da to niko ne postavlja kao pitanje;

– je ministarstvo zdravlja u saradnji sa RTS-om reklamiralo vakcinisanje protiv gripa zloupotrebljavajući decu u toj reklami;

– se dešava da donirana opremljena vozila hitne pomoći poklonjena odredjenim zdravstvenim ustanovama posle slikanja za medije netragom nestaju;

– se lažiraju uputi;

– se tačno zna koja je vanredna tarifa za raznorazne operacije sam on o tome ‘’ne zna ništa’’;

– se lekari igraju sa pacijentima – sutra ste na programu – sve dok ne dobiju kovertu;

– se pregledi zakazuju nekoliko meseci unapred;

– se bolnice raspadaju;

– u šok sobama otpada malter sa plafona pravo na pacijente;

– je svoju ministarsku diskus herniju operisao u inostranstvu pa to obrazlagao kao da smo svi sisali vesla i čime je ponizio svoje kolege i srpsko zdravstvo

– zbog svih malverzacija u zdravstvu a naročito poslednjeg.

Po zveštaju MUP- a akcija ‘’Kraba’’ trajala je 14 meseci pre nego što je MUP izdao zvanično saopštenje o čemu se radi i da su pacijentima prepisivane veće doze citostatika od potrebnih. Ministar zdravlja je 01. jula naložio vanrednu inspekciju posle koje je juče, 06. jula (svaka im čast na udarničkom radu) , pošto su prekontrolisali dosijee bolesti u periodu od 2003. do 2010. godine izjavio da nigde nisu uočene greške i da su lekari postupali savesno i po medjunardonim standardima.

I konačno, ministar zdravlja treba da podnese ostavku jer se ne oseća odgovornim za sve ovo što se dešava u zdravstvu.

Želimo nekoga ko će se osećati odgovorno i snositi odgovornost.

Facebook grupa Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevića

Blog Ostavka gde možete pročitati stavove o tome zašto ministar treba da podnese ostavku.

Peticiju za smenu ministra možete potpisati ovde.

I na kraju, u vezi ove akcije – pozivam se na Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i to – Član 9. – Sloboda misli i veroispovesti, Član 10. – Sloboda izražavanja i Član 11. – Sloboda okupljanja i udruživanja.

Smatraje ovo mirnim izražavanjem i blog okupljanjem i udruživanjem.